1671. U Moskvi javno pogubljen vođa ustanka donskih kozaka i seljaka Stepan Stenjka Timofejevič Razin. U ruskim narodnim pričama i pesmama postao simbol prkosa i pobune.
1826. Pošto je ugušio pobunu janičara, turski sultan Mehmed II ukinuo taj vojni red i uveo redovnu vojsku. Red janičara je 1330. osnovao sultan Orhan, a janičari su bili oteta i poturčena deca hrišćanskih podanika.
1852. U Novom Sadu štampan prvi broj lista Serbski dnevnik, sa književnim dodatkom Sedmica. List je izlazio 12 godina i bio jedan od retkih slovenskih listova u austrijskoj carevini u to doba.
1858. Rođen švedski kralj Gustav V. Tokom vladavine, od 1907. do smrti, 1950., osigurao je neutralan status Švedske u oba svetska rata.
1876. U Cetinju, posle pregovora vođenih od oktobra 1875. do februara 1876., potpisan ugovor o savezu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije 25. decembra 1993. taj datum određen za Dan Vojske Jugoslavije.
1890. Rođen engleski filmski glumac Sten Lorel, zvezda urnebesnih komedija u kojima je, kao mršavko, činio tandem sa Oliverom Hardijem, debeljkom.
1920. U Londonu održana prva sednica Društva naroda.
1930. Umro srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije. Sa Jašom Prodanovićem 1921. osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik.
1941. Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio da do 10. jula budu zatvoreni svi konzulati Nemačke u SAD.
1944. Na Visu u Drugom svetskom ratu sklopljen sporazum Tito-Šubašić o odnosima Narodnooslobodilačkog pokreta i jugoslovenske vlade u emigraciji.
1958. Obešen Imre Nađ, premijer Mađarske u vreme antikomunističke pobune u toj zemlji 1956., koju su ugušile sovjetske trupe. Nađ je tada uhapšen i na montiranom procesu osuđen na smrt zbog izdaje. Na isti dan 1989. pola miliona Mađara prisustvovalo je u Budimpešti ponovnoj sahrani uz državne počasti.
1960. Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer morao da odloži posetu Japanu zbog antiameričkih nereda u toj zemlji.
1961. Ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev zatražio azil u Francuskoj za vreme gostovanja u Parizu sa ansamblom baleta Kirov. Karijeru nastavio u vodećim evropskim i američkim trupama i bio zvezda britanskog Kraljevskog baleta.
1963. Sovjetski Savez lansirao vasionski brod Vastok 6 sa prvom kosmonautkinjom Valentinom Terješkovom.
1972. U Hanoveru uhapšena Ulrike Majnhof, članica terorističke grupe Bader-Majnhof.
1976. U Sovetu, najvećem crnačkom naselju u Južnoj Africi, izbili rasni neredi u kojima je, tokom nekoliko meseci, poginulo najmanje 600 crnaca i tri belca.
1977. Leonid Brežnjev, lider Kominističke partije SSSR, zamenio Nikolaja Podgornog na mestu predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.
1977. Umro nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor raketnih projektila Fau 1 i Fau 2. Posle rata emigrirao u SAD, gde je radio za NASA.
1983. Za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a izabran Jurij Andropov.
1992. Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin u Vašingtonu postigli dogovor o smanjivanju arsenala dalekometnih nuklearnih raketa za dve trećine do 2003. godine.
1994. Švajcarska odbila da izda vizu za ulazak u zemlju predsedniku Jugoslavije Zoranu Liliću, iako je dobio zvaničan poziv za učešće na međunarodnom skupu u Kran Montani. Odluka doneta na osnovu preporuke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u okviru mera o ekonomskoj blokadi Jugoslavije.
1996. Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio da je na prostoru SFRJ, za vreme ratnih sukoba od 1991. do 1995., nestalo oko 20.000 ljudi, od kojih oko 12.000 u Bosni i Hercegovini.
1998. Talibanska religijska vojska u Avganistanu naredila zatvaranje više od 100 privatnih škola u kojima su se obrazovale devojčice.
1999. Amnesti internešenel optužio SAD za kršenje ljudskih prava jer su nastavile da izvršavaju smrtnu kaznu, posebno zbog njene primene i nad osobama koje su počinile zločin pre svoje 18. godine.
1999. Novi predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki položio zakletvu. Na dužnosti zamenio Nelsona Mandelu, borca za prava crnaca, koji je skoro tri decenije proveo u zatvoru.
2001. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao u Beograd, u prvu posetu šefa ruske države Jugoslaviji.
2001. Predsednik SAD Džordž Buš Mlađi i njegov ruski kolega Vladimir Putin sreli se prvi put, u Sloveniji. Dogovorili su se o budućoj saradnji i stalnim konsultacijama.
2001. Pobedom koalicije leve orijentacije na izborima za gradonačelnika Berlina utrt put bivšim komunistima da uđu u gradsku vladu, prvi put od pada Berlinskog zida 1989. godine.
2004. Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao Danca Sorena Jesena Petersena za šefa UNMIK-a.
2006. Tajvan je otvorio tunel Hsuehsan, dug 13 kilometara, najduži tunel u Aziji, koji povezuje severni i južni deo tog ostrva.
2008. Umro je Sten Vinston, američki majstor za specijalne efekte i dobitnik četiri Oskara za rad u filmovima "Osmi putnik", "Tuđinci", "Terminator 2" i "Park iz doba Jure".
1826. Pošto je ugušio pobunu janičara, turski sultan Mehmed II ukinuo taj vojni red i uveo redovnu vojsku. Red janičara je 1330. osnovao sultan Orhan, a janičari su bili oteta i poturčena deca hrišćanskih podanika.
1852. U Novom Sadu štampan prvi broj lista Serbski dnevnik, sa književnim dodatkom Sedmica. List je izlazio 12 godina i bio jedan od retkih slovenskih listova u austrijskoj carevini u to doba.
1858. Rođen švedski kralj Gustav V. Tokom vladavine, od 1907. do smrti, 1950., osigurao je neutralan status Švedske u oba svetska rata.
1876. U Cetinju, posle pregovora vođenih od oktobra 1875. do februara 1876., potpisan ugovor o savezu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije 25. decembra 1993. taj datum određen za Dan Vojske Jugoslavije.
1890. Rođen engleski filmski glumac Sten Lorel, zvezda urnebesnih komedija u kojima je, kao mršavko, činio tandem sa Oliverom Hardijem, debeljkom.
1920. U Londonu održana prva sednica Društva naroda.
1930. Umro srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije. Sa Jašom Prodanovićem 1921. osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik.
1941. Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio da do 10. jula budu zatvoreni svi konzulati Nemačke u SAD.
1944. Na Visu u Drugom svetskom ratu sklopljen sporazum Tito-Šubašić o odnosima Narodnooslobodilačkog pokreta i jugoslovenske vlade u emigraciji.
1958. Obešen Imre Nađ, premijer Mađarske u vreme antikomunističke pobune u toj zemlji 1956., koju su ugušile sovjetske trupe. Nađ je tada uhapšen i na montiranom procesu osuđen na smrt zbog izdaje. Na isti dan 1989. pola miliona Mađara prisustvovalo je u Budimpešti ponovnoj sahrani uz državne počasti.
1960. Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer morao da odloži posetu Japanu zbog antiameričkih nereda u toj zemlji.
1961. Ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev zatražio azil u Francuskoj za vreme gostovanja u Parizu sa ansamblom baleta Kirov. Karijeru nastavio u vodećim evropskim i američkim trupama i bio zvezda britanskog Kraljevskog baleta.
1963. Sovjetski Savez lansirao vasionski brod Vastok 6 sa prvom kosmonautkinjom Valentinom Terješkovom.
1972. U Hanoveru uhapšena Ulrike Majnhof, članica terorističke grupe Bader-Majnhof.
1976. U Sovetu, najvećem crnačkom naselju u Južnoj Africi, izbili rasni neredi u kojima je, tokom nekoliko meseci, poginulo najmanje 600 crnaca i tri belca.
1977. Leonid Brežnjev, lider Kominističke partije SSSR, zamenio Nikolaja Podgornog na mestu predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.
1977. Umro nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor raketnih projektila Fau 1 i Fau 2. Posle rata emigrirao u SAD, gde je radio za NASA.
1983. Za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a izabran Jurij Andropov.
1992. Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin u Vašingtonu postigli dogovor o smanjivanju arsenala dalekometnih nuklearnih raketa za dve trećine do 2003. godine.
1994. Švajcarska odbila da izda vizu za ulazak u zemlju predsedniku Jugoslavije Zoranu Liliću, iako je dobio zvaničan poziv za učešće na međunarodnom skupu u Kran Montani. Odluka doneta na osnovu preporuke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u okviru mera o ekonomskoj blokadi Jugoslavije.
1996. Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio da je na prostoru SFRJ, za vreme ratnih sukoba od 1991. do 1995., nestalo oko 20.000 ljudi, od kojih oko 12.000 u Bosni i Hercegovini.
1998. Talibanska religijska vojska u Avganistanu naredila zatvaranje više od 100 privatnih škola u kojima su se obrazovale devojčice.
1999. Amnesti internešenel optužio SAD za kršenje ljudskih prava jer su nastavile da izvršavaju smrtnu kaznu, posebno zbog njene primene i nad osobama koje su počinile zločin pre svoje 18. godine.
1999. Novi predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki položio zakletvu. Na dužnosti zamenio Nelsona Mandelu, borca za prava crnaca, koji je skoro tri decenije proveo u zatvoru.
2001. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao u Beograd, u prvu posetu šefa ruske države Jugoslaviji.
2001. Predsednik SAD Džordž Buš Mlađi i njegov ruski kolega Vladimir Putin sreli se prvi put, u Sloveniji. Dogovorili su se o budućoj saradnji i stalnim konsultacijama.
2001. Pobedom koalicije leve orijentacije na izborima za gradonačelnika Berlina utrt put bivšim komunistima da uđu u gradsku vladu, prvi put od pada Berlinskog zida 1989. godine.
2004. Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao Danca Sorena Jesena Petersena za šefa UNMIK-a.
2006. Tajvan je otvorio tunel Hsuehsan, dug 13 kilometara, najduži tunel u Aziji, koji povezuje severni i južni deo tog ostrva.
2008. Umro je Sten Vinston, američki majstor za specijalne efekte i dobitnik četiri Oskara za rad u filmovima "Osmi putnik", "Tuđinci", "Terminator 2" i "Park iz doba Jure".
Нема коментара:
Постави коментар