ATOMSKA BOMBA ILI ISTORIJA OSMOG DANA STVARANJA SVETA

     Osmi dan stvaranja svijeta


     SAD su jedina zemlja, koja je upotrebila atomsku bombu. Odnos prema tome je komplikovan. I za američkog predsednika Baraka Obamu to je vruća tema i pored toga što se on zalaže za svet bez atomskog oružja.

Hirošima sravnjena sa zemljom

     Tokom Obamine prethodne posete Japanu, protokol nije predvideo obilazak ni Hirošime, ni Nagasakija. Kada su ga japanski novinari zapitali, da li bacanje atomskih bombi na ova dva japanska grada smatra opravdanim, on je jednostavno izbegao da odgovori na to pitanje. Ali, ipak se osvrnuo na Hirošimu i Nagasaki. "Osećao bih se veoma počašćen da sam mogao da posetim ta dva grada. To bi za mene imalo veliki značaj", rekao je Obama i dodao da konkretnih planova da poseti Hirošimu i Nagasaki nema. Pa ipak, Obama je prvi američki predsednik, koji je 2010. godine na 65. godišnjicu napada atomskom bombom, poslao američku delegaciju u Japan, na obeležavanje ovog događaja. 


     Atomska bomba na Hirošimu


     "Predsednik Obama rado bi zatvorio začarani krug, smatra istoričar Richard Rhodes, koji je dobio Pulicerovu nagradu za knjigu "Atomska bomba ili istorija osmog dana stvaranja sveta", ali to može uraditi tek u drugom mandatu." Nijedan američki predsednik u aktivnoj službi do sada nije posetio ni Hirošimu ni Nagasaki. Takav korak, ubeđen je Rhodes, izazvao bi žestoke proteste konzervativnih snaga, ali i birača. Za mnoge Amerikance bi poseta značila priznanje krivice i to za nešto, za šta se oni, kako smatraju, ne trebaju izvinjavati.


     Ratni zločin ili sredstvo za ostvarenje cilja?

Atomska bomba na Hirošimu

     Upotreba atomske bombe, pojašnjava Rhodes, spadala je u vojni repertoar tog vremena, kao uostalom i borbe u vazduhu. To je bila osveta za napad Japanaca na Pearl Harbor. Za Jacoba Hornbergera, osnivača organizacije "Future of Freedom Foundation" je bacanje bombe jedan od najtežih ratnih zločina u istoriji. "Civili se ne smeju žrtvovati kako bi se zaštitili sopstveni vojnici. Američka vlada to nije smela uraditi. Napasti civile je ratni zločin. Stoga bi službeno izvinjenje Japancima bila primerena reakcija", smatra Hornberger.


     Pogled na Memorijalni centar Hirošima

Pogled na Memorijalni centar Hirošima

     "Do toga međutim neće doći i pored toga što se stav prema atomskim bombama na Hirošimu i Nagasaki s vremenom promenio", smatra istoričar Allan Winkler sa Miami Univerziteta u Ohaju. Htelo se izbeći da Rusi zauzmu Japan. Ali, u poslednje vreme istoričari smatraju da je to bilo neizbežno, od momenta kada je počeo tzv. Manhattan-projekat u realizaciji J. Roberta Oppenheimera." 


      Veterani se opiru


     Atomske bombe su dakle bačene iz jednog prostog razloga: zato što su zbog toga napravljene. Američki ratni veterani, koji su bacili bombe, snažno se opiru svima koji sumnjaju u ispravnost takvog postupka. Kada je National Air & Space Museum u Washingtonu, DC, na 50. godišnjicu bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki pored bombardera B-29 iz kojeg je bačena bomba hteo da postavi i napola izgoreni sat iz Hirošime koji je stao tačno u 8 sati i 15 minuta 6. avgusta 1945., veterani su se tome snažno usprotivili. Na kraju su na izložbi prikazani bombarderi i intervjui sa pilotima.


     "Ova kontroverza pokazuje, koliko su Amerikanci još uvek razjedinjeni u mišljenjima", smatra istoričar Rhodes. "Potrebno je da prođe 100 godina da bi ljudi mogli nepristrasno oceniti rat", zaključuje Rhodes, citirajući jednog kolegu.

(Christina Bergmann i Jasmina Rose)