субота, 31. март 2012.

EVROPSKI DAN AKCIJE PROTIV KAPITALIZMA 31. MART - SOLIDARNO PROTIV KAPITALIZMA


     Pre tri i po godine počela je globalna ekonomska kriza. Posle decenija nezapamćenih profita i nezamislivih bonusa finansijski sistem se našao pred kolapsom. Došlo je do pucanja dužničkog mehura na kojem se zasnivao razvoj kapitalizma, a posledice tog kraha pale su na leđa običnih ljudi koji nisu mogli uticati na smer razvoja ekonomskog modela.
slika: 31. 3. 2012. Europski dan akcije protiv kapitalizma - Solidarno protiv kapitalizma!
     Spas banaka stvorio je krizu javnog duga u kojoj neoliberalna dogma međunarodnih institucija tera zadužene zemlje na mere štednje, ukidanje radnih mesta, privatizaciju javnih usluga i ukidanje socijalnih prava. Kriza postaje mehanizam koji produbljuje socijalne razlike, smanjuje prava radnika i otvara novi ciklus bogaćenja komercijalizacijom zdravstva, školstva, energetike, vodoprivrede i drugih nužnih preduslova za egzistenciju.


     Doduše, to nije prvi put u istoriji kapitalizma da se kriza koristi kao izgovor kako bi se zatirala radnička prava, povećavala eksploatacija radnika i ugrožavala egzistencija građana. Na velikom broju samita Evropske unije predstavljene su i uvedene hitne mere koje bi trebale spasiti kapitalizam. Politička oligarhija, krupni kapitalisti i mediji koji im služe uveravaju nas da će, ukoliko te mere ne daju pozitivan učinak, nastati recesija, kolaps i masovno siromaštvo kao da se to već ne događa. Naravno, mere štednje imaju za cilj prebacivanje svog tereta na leđa običnih ljudi. 


     Tu se jasno vidi da je neoliberalna dogma "slobodnog tržišta" samo floskula i da vredi samo u slučajevima kada se ne smanjuje profit onih koji sede na mestima odakle se upravlja ekonomskim i političkim sistemom.


     Ovi interesi su, potpuno prirodno, bili povezani sa interesima "međunarodnih faktora" koji su na "tranziciono" područje gledali prvenstveno kao na mogućnost proširenja "slobodnog tržišta" roba, kapitala i radne snage, pa su delovali u pravcu njegovog političkog i ekonomskog potčinjavanja.


     Na delu je sistem koji su svetski i lokalni politički i ekonomski oligarsi izgradili da bi oteli društveno bogatstvo koje su radom i izdvajanjima stvorili radnici i zatim ga pretvorili u svoje vlasništvo i vlasništvo istih onih globalnih finansijskih institucija koje su proizvele aktualnu "krizu kapitalizma".


     Na delu je sistem u kome radnike i građane uopšteno tretira kao strance u svojoj zemlji ili kao "niža bića", odnosno kao "topovsko meso" privatnih interesa kapitalista i institucija koje rade za njih. Zato je potpuno pogrešno smatrati da su glavni problem korupcija i drugi oblici kriminala određenih pojedinaca i interesnih grupa. Taj malverzacijsko-koruptivni element je urođen kapitalističkom sistemu. 


     Zašto je gotova svaka uspešna firma prodana ili bačena u dugove? Zašto su radnici ostali bez radnih mesta? Zašto radnici moraju štrajkovati glađu da bi se izborili za svoja prava? Zašto radnici moraju poduzimati očajničke poteze da bi zaštitili svoja prava i izborili se za ono što im pripada? Zašto podsticaji završavaju kod najvećih uvoznika i najbogatijih? Zašto ljudi završavaju na ulici, a da niko od nadležnih institucija i pojedinaca u tome ne vidi problem? Zašto oni koji su "na vrhu" imaju građanska prava, a mi koji smo "na dnu" ih nemamo ili na njihovo ostvarenje čekamo godinama? Zašto se na sankcionisanje kriminala "elite" mora čekati beskonačno dugo, a kršenje zakona od strane običnih građana se rešava po hitnom postupku? Zašto se rasprodaju prirodni resursi i javna dobra o kojima zavisi život građana ove zemlje? Zašto se prenošenjem proizvodnja prebacuje u ruke krupnih kapitalista koji su ustvari krivi za stanje u kojem se nalazimo? Zašto se penzioneri, koji su čitav život ulagali u napredak zajednice i sigurnu starost, tretiraju kao višak i teret? Zašto je nezaposlenost sve veća, trenutno oko 20%, a među mladima oko 40%? Zašto se ugrožava sadašnjost i budućnost mladih, onemogućuje im se besplatno školovanje i osnivanje porodica, a omogućuje jedino nesigurnost, bezperspektivnost i apatija?


     Odgovor na sva ova pitanja je samo jedan: ZBOG KAPITALIZMA! Kapitalizam je sistem u kome je moć, iskazana kroz profit, izdignuta iznad ljudskih vrednosti i osnovnih ljudskih potreba.


     Kao uzroci krize navode se "sitna korupcija" među običnim ljudima i nelikvidnost malih preduzetnika i seljaka, što je potpuno suludo, jer temeljna pretpostavka kapitalizma je konkurencija, i to bespoštedna i neravnopravna. Prema toj pretpostavci, sasvim je logično ovakvo stanje u svetu. Posledica je nepostojanje slobodnog tržišta i monopol. Kapital, ekonomska i politička moć prelazi u ruke male grupe ljudi, kojima je cilj izvlačenje profita iz svakog aspekta ljudskog života.


     Ne možemo samo govoriti o "krizi kapitalizma", nego je sam kapitalizam kriza. Ne radi se samo o "problemima kapitalizma", nego je sam kapitalizam problem. Dok jedni uvećavaju svoj kapital i političku moć, život drugih postaje sve nesigurniji, siromaštvo raste, a društvene podele su sve veće. Destruktivna logika kapitalizma biće reprodukovana dokle god joj se ne odupremo. 
Međunarodni dan akcije protiv kapitalizma, 31. marta 2012. godine, može biti prvi korak u tom pravcu. Protesti u brojnim evropskim gradovima više su od akcija solidarnosti. To su akcije kojima je svrha ujediniti ljude u borbi za zajednički cilj, u borbu protiv kapitalizma. Naš cilj nije poboljšati kapitalizam, nego ga nadvladati!


     Ujedinimo se u borbi za slobodu i pravedno društvo!

Нема коментара:

Постави коментар