TREĆI SVETSKI RAT - PRISVAJANJE ZALIHA ENERGIJE, ČETVRTI SVETSKI RAT - RAT ZA VODU I BIOLOŠKE RESURSE

     Treći svetski rat bio je dugo vremena predstavljan kao globalni rat koji će se voditi nuklearnim oružjem. Ali, umesto da eskaliraju u jednom globalnom ratu, međublokovske tenzije i interesi usmereni su na niz manjih, lokalnih i regionalnih ratova koji se svode na osvajanje prostora, novih tržišta i prisvajanje tuđih zaliha energije, pre svega nafte i gasa.

 

     Četvrti svetski rat, kako predviđaju geostratezi, vodiće se za vodu i za osnovne biološke resurse za život. Procenjuje se da će do 2025, dve trećine ljudi na svetu živeti u područjima sa "akutnim vodnim stresom". Voda je osnovno ljudsko pravo, pravo na opstanak, ali moramo imati na umu da voda nije obnovljivi izvor. 


     "Blue Gold" izveštava da će korporativni divovi prisiliti zemlje u razvoju da privatizuju svoje vodne resurse. Wall Street investitori već imaju svoje vodne izvozne programe za uključivanje u "globalnu katastrofu" koja će nastati sa nedostatkom vode. Korumpiranim vladama voda koristi za ekonomsku i političku svrhu, a vojnom kontrolom vode dobijaju se i novi geopolitički interesi, i otvaraju pozornice za novi svetski rat za vodu.


     Prema saopštenju ICRC-a (Međunarodnog odbora Crvenog krsta) sa Svetskog foruma o vodi koji je održan 12.03.2012 u Marselju, procenjuje se da u svetu više od 780 miliona ljudi nema pristup čistoj vodi, a oko 2,5 milijarde nemaju osnovne sanitarne uslove. Još 1999. godine iz Programa Ujedinjenih nacija za okolinu (UNEP) izvešteno je da je oko 200 naučnika u 50 zemalja identifikovalo nedostatak vode kao jedan od dva najveća problema zabrinutosti za novi milenijum (drugi je globalno otopljenje). Veruje se da će do 2020. biti potrebno 17% više vode nego što je dostupno ako se želi "nahraniti svet". 


     Postoje nekoliko razloga za vodnu krizu. Jedan od njih je porast stanovništva i težnja za boljim životnim standardima. Drugi je zagađenje vode koja je dostupna, a postaje neprikladna za upotrebu. Aralsko jezero u srednjoj Aziji, jedan je od najočitijih primera onoga što zagađenje i pogrešno korišćenje vodnih resursa može učiniti kako zemlji, tako i vodi. Nekada jedno od četiri najveća jezera u svetu sa površinom od 68.000 kvadratnih kilometara, Aralsko jezero, nazivano još i Aralsko more, se stalno smanjuje. Od 1960-ih, nakon korišćenja reka za projekte navodnjavanja, do 2007, jezero je imalo samo 10 posto početne veličine.

 

     Stanovništvo je u porastu, ali zalihe vode nisu. Ljudi imaju na raspolaganju manje od 0.08% celokupne vode na Zemlji. Procenjeno je da će se tokom prve dve decenije 21. veka korišćenje vode povećati za oko 40 posto. Sve vlade nastoje da reše svoje probleme vode korišćenjem zaliha podzemnih voda, umesto oslanjanjem na kišu i površinske vode. Ali, to je kao da stalno povlačite novac sa bankovnog računa, bez da išta stavljate na njega, upozorili su naučnici. 


     Postoje autori koji smatraju da se Četvrti svetski rat već vodi i da predstavlja globalni napad na opstanak života na našoj planeti. Jedan od njih je dr. Dražen Šimleša, sociolog sa Instituta Ivo Pilar.


     "Danas je i više nego jasno ko su napadači na život, na koji način je život ugrožen u celom svetu. Znači, reč je o globalnom napadu. Paralelno sa tim događa se napad i na osnovu kvaliteta života u našim društvima, pa se napada pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, ljudska prava, demokratiju, javne prostore i slobodno vreme. Kao u nekom suludom supermarketu, uzimaju sa polica resurse i stvari koje im trebaju, a na blagajni plaćaju raznim platežnim sredstvima koja ocene pogodnim da se osiguraju ti resursi: manipulacije, uticaj na medije, oblikovanje obrazovnog sistema, razaranje solidarnosti i poverenja među ljudima, širenje apatije i pesimizma, izmišljanje žrtvenih jaraca radi preusmeravanja fokusa, politika hleba i igara, i na kraju agresija i ratovi.
Sve su to sredstva koja se koriste u globalnom napadu na život."

(Vjesnik.hr | Blue Gold | BBC | Wikipedia.org)