Papa Benedikt XVI je stigao na Kubu da bi propagirao veru, ali - sudeći prema izjavama - i politiku. Neposredno pre njegovog dolaska na Kubu tamošnjim vlastima i narodu je poručio "marksizam je zakazao". Ako to Papa zaista misli, onda očito ne zna da čita ekonomske i druge statističke podatke.
Stanovnici Kube imaju daleko najveći životni vek u regiji, zdravstvo i školstvo besplatno je za sve, da niko nije gladan ili da mu ne fali krov nad glavom i dalje se brine država. Nakon raspada SSSR-a Kuba se okrenula permakulturi i lokalnoj poljoprivredi, zbog toga danas ima možda i najzdraviju hranu na svetu - reorganizacija celog društva ne bi bila moguća bez pravovremene i tačne intervencije države. Kuba je među prvim zemljama u svetu po broju lekara po glavi stanovnika.
Svaki stanovnik Kube ima krov nad glavom, ukupna renta ga košta tek 10% godišnje plate. Glad na Kubi je nepoznanica. Prosečni Kubanac ne živi u luksuzu, ali definitivno ima sve za život dostojan čoveka - struju, gas, TV, radio i sve ostale potrepštine sastavni su deo gotovo svake kuće. Koliko stanovnika danas u SAD-u mogu samo sanjati o tim osnovama? Na Kubi možete završiti kao beskućnik jedino ako beskućništvo doživljavate kao filozofski stav.
Kuba ima pismenost od 99,8%, smrtnost novorođenčadi manja je nego u nekim razvijenim zemljama. Kuba je jedina zemlja na svetu koja zadovoljava WWF standarde obnovljivog razvoja - drugim rečima, Kuba je jedini model prema kome ovaj svet može dugoročno opstati.
Šta je gospodin Papa zapravo želeo reći kada je, na oduševljenje korporativnih medija širom sveta, poručio "marksizam ne funkcioniše". Da li su ovi veliki uspesi na Kubi nastali sami od sebe? Nekim neobjašnjivim čudom? Ne, upravo je kubanski socijalizam - koji kao direktan izvor koristi dela Karla Marksa - zaslužan za sve ovo. Kuba, da nije podobnih medija, danas bi se proučavala kao glavna smernica kojom treba krenuti. Američke sankcije i uvođenje embarga ruše države širom sveta, Kuba je pritisnuta njima već preko pola veka i pored toga, i pored svih pokušaja da se slomi, i dalje prosperira i prkosi pred celim ljudskim rodom.
Zašto se gospodin Papa ne osvrne na druge zemlje? Zašto malo ne pogleda kako mu katoličko stado danas živi u Španiji i Italiji? Šta je tamo "zakazalo"? Mladi ljudi širom Italije i Španije nemaju posao, bore se za ličnu egzistenciju, siromaštvo eskalira, ljudi se hrane po kontejnerima - ali ne, nije kapitalizam zakazao, već socijalizam. Zašto? Zato jer verske vođe na Kubi ne sede u zlatnim stolicama?
Kapitalizam je taj koji je zakazao, kapitalizam je taj koji je proizveo sistem koji je u potpunosti suprotan sa učenjima Hrista. "Lakše je kamili proći kroz ušicu igle nego bogatašu stići u kraljevstvo nebesko", zar te poruke koje je uputio Isus svojim učenicima danas Papi ne znače baš ništa? Gde je na svetu najveći jaz između bogatih i siromašnih? Na Kubi? Ili je možda među najnaprednijim kapitalizmima kao što je SAD?
Papa se svetu predstavlja kao učen čovek - onda Papa sigurno zna da na Kubi nije vladao "marksizam" oduvek već su ga revolucijom doneli Fidel Kastro, Če Gevara i ostali revolucionari 1959. Pre socijalističke revolucije, prema UN-ovoj ekonomskoj komisiji za Latinsku Ameriku, jaz između bogatih i siromašnih (ukupna primanja najbogatijih 10% populacije podeljena sa ukupnim primanjima najsiromašnijih 10%) bio je 1 prema 64 - posle uspostave socijalizma taj odnos je pao na 1 prema 4. Ali ne, jednakost među ljudima nije dobra - za Papu je to propali sistem koji treba što pre menjati na onaj neo-liberalni.
Svojim politikantskim nastupom Papa je pokazao koju stranu podržava. Danas se nastoji da prikaže slika u medijima da je narod Kube fanatično dočekao Papu i da jedva čekaju da njegove ekonomsko-socijalno-političke najave postanu stvarnost. Istina je sasvim drugačija - doček nije bio nimalo spektakularan "za razliku od Meksika, publika je bila daleko manje entuzijastična", prenosi CBS news.
Kubanci su narod koji drži do tradicije, ali to ne znači da Papa ima velik uticaj. "Ako krstimo našu decu u Katoličkoj Crkvi, to je većinom radi tradicije, jer tako su radili naši očevi i dedovi. Sveštenici će onda reći da su svi kršteni zapravo Katolici, ali i oni sami znaju da to nije istina", rekao je Lazaro Kuesta za Havana Times.
Kuesta je predstavnik najbrže rastuće verske zajednice, ali ona nije Hrišćanstvo nego Santeria - tradicionalno afričko verovanje. Afro-kubanski sveci zovu se Orišas i u njih, prema Lazaro Kuestu, veruje oko 80%. Katolička crkva se jako protivi tom trendu.
Zašto se toliki broj Kubanaca okreće Santeriji, a ne Hrišćanstvu? Kuesta daje u sledećem objašnjenju: "Lepota Santerije je u tome da se bavi ovozemaljskim problemima kao što su zdravlje, ljubav, posao... Mi u Santeriji ne nudimo raj, već pomažemo jedni drugima da nam život bude bolji ovde, na zemlji".
Svaki stanovnik Kube ima krov nad glavom, ukupna renta ga košta tek 10% godišnje plate. Glad na Kubi je nepoznanica. Prosečni Kubanac ne živi u luksuzu, ali definitivno ima sve za život dostojan čoveka - struju, gas, TV, radio i sve ostale potrepštine sastavni su deo gotovo svake kuće. Koliko stanovnika danas u SAD-u mogu samo sanjati o tim osnovama? Na Kubi možete završiti kao beskućnik jedino ako beskućništvo doživljavate kao filozofski stav.
Kuba ima pismenost od 99,8%, smrtnost novorođenčadi manja je nego u nekim razvijenim zemljama. Kuba je jedina zemlja na svetu koja zadovoljava WWF standarde obnovljivog razvoja - drugim rečima, Kuba je jedini model prema kome ovaj svet može dugoročno opstati.
Šta je gospodin Papa zapravo želeo reći kada je, na oduševljenje korporativnih medija širom sveta, poručio "marksizam ne funkcioniše". Da li su ovi veliki uspesi na Kubi nastali sami od sebe? Nekim neobjašnjivim čudom? Ne, upravo je kubanski socijalizam - koji kao direktan izvor koristi dela Karla Marksa - zaslužan za sve ovo. Kuba, da nije podobnih medija, danas bi se proučavala kao glavna smernica kojom treba krenuti. Američke sankcije i uvođenje embarga ruše države širom sveta, Kuba je pritisnuta njima već preko pola veka i pored toga, i pored svih pokušaja da se slomi, i dalje prosperira i prkosi pred celim ljudskim rodom.
Zašto se gospodin Papa ne osvrne na druge zemlje? Zašto malo ne pogleda kako mu katoličko stado danas živi u Španiji i Italiji? Šta je tamo "zakazalo"? Mladi ljudi širom Italije i Španije nemaju posao, bore se za ličnu egzistenciju, siromaštvo eskalira, ljudi se hrane po kontejnerima - ali ne, nije kapitalizam zakazao, već socijalizam. Zašto? Zato jer verske vođe na Kubi ne sede u zlatnim stolicama?
Kapitalizam je taj koji je zakazao, kapitalizam je taj koji je proizveo sistem koji je u potpunosti suprotan sa učenjima Hrista. "Lakše je kamili proći kroz ušicu igle nego bogatašu stići u kraljevstvo nebesko", zar te poruke koje je uputio Isus svojim učenicima danas Papi ne znače baš ništa? Gde je na svetu najveći jaz između bogatih i siromašnih? Na Kubi? Ili je možda među najnaprednijim kapitalizmima kao što je SAD?
Papa se svetu predstavlja kao učen čovek - onda Papa sigurno zna da na Kubi nije vladao "marksizam" oduvek već su ga revolucijom doneli Fidel Kastro, Če Gevara i ostali revolucionari 1959. Pre socijalističke revolucije, prema UN-ovoj ekonomskoj komisiji za Latinsku Ameriku, jaz između bogatih i siromašnih (ukupna primanja najbogatijih 10% populacije podeljena sa ukupnim primanjima najsiromašnijih 10%) bio je 1 prema 64 - posle uspostave socijalizma taj odnos je pao na 1 prema 4. Ali ne, jednakost među ljudima nije dobra - za Papu je to propali sistem koji treba što pre menjati na onaj neo-liberalni.
Svojim politikantskim nastupom Papa je pokazao koju stranu podržava. Danas se nastoji da prikaže slika u medijima da je narod Kube fanatično dočekao Papu i da jedva čekaju da njegove ekonomsko-socijalno-političke najave postanu stvarnost. Istina je sasvim drugačija - doček nije bio nimalo spektakularan "za razliku od Meksika, publika je bila daleko manje entuzijastična", prenosi CBS news.
Kubanci su narod koji drži do tradicije, ali to ne znači da Papa ima velik uticaj. "Ako krstimo našu decu u Katoličkoj Crkvi, to je većinom radi tradicije, jer tako su radili naši očevi i dedovi. Sveštenici će onda reći da su svi kršteni zapravo Katolici, ali i oni sami znaju da to nije istina", rekao je Lazaro Kuesta za Havana Times.
Kuesta je predstavnik najbrže rastuće verske zajednice, ali ona nije Hrišćanstvo nego Santeria - tradicionalno afričko verovanje. Afro-kubanski sveci zovu se Orišas i u njih, prema Lazaro Kuestu, veruje oko 80%. Katolička crkva se jako protivi tom trendu.
Zašto se toliki broj Kubanaca okreće Santeriji, a ne Hrišćanstvu? Kuesta daje u sledećem objašnjenju: "Lepota Santerije je u tome da se bavi ovozemaljskim problemima kao što su zdravlje, ljubav, posao... Mi u Santeriji ne nudimo raj, već pomažemo jedni drugima da nam život bude bolji ovde, na zemlji".
(CBS | Havana Times | Telegraph)
Нема коментара:
Постави коментар