Tinejdžeri u Srbiji su veoma brutalni, a može se očekivati da bude sve više incidenata u kojima učestvuju maloletnici, stav je stručnjaka sagovornika Blica.
Protiv Miloša Mađarova do sada je podneto dvadesetak prijava za učestvovanje u tuči, nasilničko ponašanje, teške krađe, razbojništva i krađu vozila, a mnoge od ovih krivičnih dela počinio je kao maloletnik, piše Blic i podseća na još jedan slučaj tinejdžerske brutalnosti koji se dogodio pre dve nedelje, kada je Stefan D. (18) ubio svog oca Predraga D. (43) sa kojim je živeo u istom domaćinstvu.
Krajem prošle godine, policija vojvođanske opštine Ada uhapsila je i uz krivičnu prijavu nadležnom sudu u Subotici privela šesnaestogodišnjeg mladića, koji je za godinu i po dan izvršio čak 55 krađa na području te, kao i opštine Senta.
Da su maloletnici česti vinovnici nereda u Beogradu, svedoči incident iz oktobra, kada je maloletnik nožem napao devojku koja je nosila majicu sa oznakom LGBT populacije i teško je povredio u centru Beograda.
"Deca koja su emocionalno zanemarena, rastu uz svađu roditelja ili u porodicama gde je prisutno nasilje ili alkoholizam, sklona su krivičnim delima i tome da postanu delinkventi, tvrde stručnjaci i najavljuju da će surovost maloletnika i mlađih punoletnika biti sve izraženija. Uzrok za maloletničku delinkvenciju treba potražiti u porodici", kaže pedagog Zorica Dobraković.
"Najvažniji su kvalitetni porodični odnosi. Deca koja rastu uz emocionalno zanemarivanje, postanu deformisane ličnosti i to se kasnije ispoljava kroz neprilagođenost zahtevima društva. To znači da krše zakon, skloni su nasilju, nemaju autoritet niti strah od nečeg. Toga je sve više i možemo očekivati da će se u policijskim izveštajima sve češće nalaziti tinejdžeri od 14 do 18 godina", najavljuje Dobrakovićeva.
Nakon počinjenog prvog krivičnog dela, zbog nemogućnosti da se maloletnik osudi na adekvatnu zatvorsku kaznu, veliku ulogu ima Centar za socijalni rad, piše dalje Blic.
Zaposleni moraju da istraže zašto je maloletnik izvršio krivično delo, kako se roditelji ponašaju prema njemu i Socijalni rad nikako ne sme da zanemari kontrolu nad tim detetom. Zadatak Centra za socijalni rad je da bude na strani maloletnika i kada počini krivično delo i da pronađe opravdanje zašto je postao delinkvent. Međutim, u praksi je sve to drugačije i Centar za socijalni rad vrlo teško izlazi na kraj sa delinkventima.
Psiholog Zorica Kocić objašnjava za Blic da na to da li će maloletnik postati delikvent utiču i gani, ali napominje da maloletnici sklonost ka krivičnim delima najčešće dobiju iz spoljašnjeg okruženja.
"Bilo da su to prijatelji, roditelji, igrice, filmovi, sve može da utiče na njegovu svest koja je u tim godinama vrlo podložna uticajima. Znak za roditelje da je njihovo dete sklono delinkvenciji je hiperaktivnost, nedostatak istrajnosti u radu, impulsivnost, smanjena samokontrola u postupcima, agresivnost, emocionalna nestabilnost, loše navike", kaže ona.
Šta kažu iz policije
Policija ima velikih ograničenja kada su u pitanju maloletnici. U slučajevima privođenja policajac nikad ne sme da ide u uniformi, službenim kolima, već samo u pratnji roditelja, sa kojima pre toga mora da razgovora.
Prema podacima MUP-a, prošle godine 6.925 krivičnih dela izvršili su maloletnici, ili 7,9 odsto svih krivičnih dela, a ukupno je procesuirano 3.986 maloletnih osoba.
"Najveća preventiva je u školskim policajcima koji mogu da uoče problem i reše ga pre nego što dođe do posledica. Važna je i saradnja sa Centrom za socijalni rad, školama i, naravno, roditeljima, koji nažalost mogu da prave probleme. Kada je u pitanju vršnjačko nasilje, mora da se reaguje odmah i prema onome ko vrši, ali i prema onome ko trpi nasilje. Nažalost, dešava se da maloletnike zloupotrebljavaju punoletne osobe", kažu u policiji.
Kad je reč o porodici, prema iskustvima policije, vrlo često delinkventi dolaze iz porodica u kojima su roditelji poznati policiji po kriminalnim aktivnostima ili alkoholizmu. Ipak delinkventi koji dolaze iz bogatijih porodica, ne vrše krivična dela zbog materijalne dobiti, već je u pitanju psihološki fenomen dokazivanja ili obesiti.
(BLIC)
Нема коментара:
Постави коментар