FUKUŠIMA JE PROMENILA GLAVE LJUDI

     Pre pola godine se u Japanu zatresla zemlja i izazvala trostruku katastrofu zbog koje su ljudi u celom svetu počeli drukčije gledati na energetsku politiku

     Nakon katastrofe u reaktorima Fukušime agencija za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos koja deluje u celom svetu sprovela je anketu u 24 zemlje kako bi istražila šta građani misle o atomskoj energiji. Reprezentativni rezultat je nedvosmislen: u 21 zemlji većina građana je protiv atomske energije. Samo je u Indiji, SAD-u i Poljskoj većina za atomsku energiju.


     U zemljama u kojima je sprovedena anketa živi oko 60 posto svetskog stanovništva. Više od polovine - 55 posto njih - želi izlazak iz atomske energije. Veliki broj ispitanika objašnjava svoj otpor prema nuklearkama katastrofom u Japanu. 16 posto ispitanih je počelo kritično gledati na atomsku energiju nakon Fukušime. Najveća promena raspoloženja prema atomskoj energiji zabeležena je u Aziji: u Južnoj Koreji, Japanu, Kini i Indiji udvostručio se broj protivnika atomske energije.


     Pritom ni jedan drugi kontinent poslednjih godina nije toliko ulagao u atomsku energiju kao Azija. Nuklearni reaktori su trebali utoliti sve jaču glad kontinenta za energijom štedeći okolinu. Japan je pre nesreće sa 55 reaktora pokrivao 29 posto svojih energetskih potreba i planirao je gradnju još 14. U Južnoj Koreji 21 reaktor proizvodi čak 35 posto struje koju ta zemlja potroši, a planira se 11 novih. Ali i rastući ekonomski divovi poput Kine i Indije imaju ambiciozne planove za atomske elektrane. Trenutno je udeo atomske energije u njihovoj ukupnoj proizvodnji samo dva posto, ali da bi pokrila svoje potrebe za energijom, Indija planira izgraditi 23 atomske elektrane, a Kina 77.


     Pre Fukušime je stanovništvo tih zemalja velikom većinom podržavalo planove gradnje nuklearki, ali katastrofa koja se dogodila nije bila samo veliki šok za Japance, već je izazvala promenu i u glavama ljudi u drugim zemljama. U Južnoj Koreji u kojoj je atomska energija do sada bila najzastupljenija promena raspoloženja je bila najveća. Pre nesreće u Japanu je samo 20 posto ljudi bilo protiv atomske energije, a sada ih je 60 posto. Mnogi azijski političari su vrlo brzo shvatili da je ovakva katastrofa moguća i u njihovoj zemlji, pogotovo zato što su bezbednosni standardi u drugim zemljama lošiji nego u Japanu.



     Čak je i Kina na početku bila stavila moratorijum na gradnju novih atomskih elektrana. Ali, iako azijske vlade podržavaju programe veće proizvodnje energije dobijene iz obnovljivih izvora, od atomske energije ne odustaju. SAD pokriva 20 posto svoje potrebe za strujom atomskom energijom. Sa oko 100.000 megavata su Sjedinjene Države najveći proizvođač atomske energije na svetu, ali već 20 godina u toj zemlji nije izgrađena ni jedna nova nuklearka. 1979. su Amerikanci za dlaku izbegli veliku nuklearnu katastrofu: zahvaljujući nizu grešaka i propusta atomska elektrana u Harisburgu je tada nedeljama bila van kontrole. Došlo je do topljenja reaktorskog jezgra, ali srećom je hidrogenska eksplozija izostala.


     Uprkos riziku, američka vlada i posle Fukušime računa čvrsto sa atomskom energijom u budućnosti. Ustrajava se na planovima za gradnju četiri nove atomske elektrane. Amerika, naime, strahuje da bi mogla ostati bez potrebne energije u količinama koje joj trebaju.


     Za Evropu je već Černobil bio cenzura. Neke vlade su tada već donele odluku o okretanju leđa atomskoj energiji. Reaktori su ugašeni, gradnja prekinuta. Katastrofa u Fukušimi je dala novi polet pokretu otpora prema nuklearkama. San o renesansi atomske energije kao posledici straha od promene klime koji je pothranjivao atomski lobi rasplinuo se kao mehur od sapunice. Nemačka, drugi najveći proizvođač atomske energije u Evropskoj uniji, definitivno je odlučila okončati eru nuklearki. Oko trećina postojećih elektrana koje su proizvodile oko 22 posto nemačke struje je po kratkom postupku zatvorena. Do 2022. bi istu sudbinu trebao doživeti i ostatak.


     Ova dalekosežna odluka najveće članice EU-a je kod evropskih suseda izazvala istovremeno oduševljenje i užas. Dok je većina građana EU-a protiv atomske energije, za atomsku industriju i velika energetska poduzeća ona je ravna katastrofi. Posebno su u Francuskoj, koja atomskom energijom pokriva 75 posto svoje potrebe za strujom, katastrofa u Japanu i odluka Nemačke uzdrmale atomsku industriju. Nacionalni atomski konsenzus počinje pucati, javno se kritikuje nered koji vlada. A šef agencije za atomsku bezbednost priznaje da se ni u Francuskoj ne može isključiti mogućnost teške atomske nesreće. U međuvremenu je već dve trećine Francuza protiv atomske energije i traži odluku po uzoru na Berlin.


     Rusija i dalje ostaje pri planovima za atomsku energiju. Medvedev i Putin su doduše naredili da se proveri bezbednosno stanje svih postojećih i planiranih elektrana, ali se Kremlj nada da će atomska industrija osigurati uzlet ekonomije. Tako bi državni koncern Rosatom trebao ne samo proširiti svoje projekte gradnje atomskih elektrana u zemlji, nego i pojačati međunarodnu saradnju. Prema rezultatima ankete agencije Ipso, međutim, 62 posto ruskih građana je protiv atomske energije.

(Gero Rueter Deutsche Welle, 12.09.2011.)