ŠTA POSLE NOVOG NUKLEARNOG INCIDENTA?

      U eksploziji u depou radioaktivnog otpada nuklearne centrale Markul, u blizini Nima, na obali Mediterana na jugu Francuske, danas je poginula jedna osoba, a četiri su povređene od kojih tri teško, što je samo jedan u nizu takvih slučajeva širom sveta. Ovo je pokrenuli niz reakcija širom sveta.


     Američka Nuklearna regulatorna komisija (NRC) trebalo bi da odmah zatraži od operatera domaćih nuklearnih postrojenja da preispitaju da li ti objekti mogu da izdrže zemljotrese i poplave, kaže Agencija. 


     Unutrašnji izveštaj Agencije, objavljen u ponedeljak, utvrđuje sedam koraka koje NRC treba da preduzme "bez odlaganja" kao mere posle zemljotresa i cunamija koji su 11. marta onesposobili nuklearnu elektranu u Japanu. 


     U izveštaju se najpre preporučuje da se smesta proveri seizmički i rizik od poplave u sva 104 nuklearna reaktora SAD. 


     Ti rizici su došli u središte pažnje tek posle krize u Japanu i prošlomesečnog zemljotresa na istočnoj obali SAD gde se tlo treslo mnogo više nego što je predviđeno da izdrži tamošnja nuklearna elektrana, u Virdžiniji. 


     U izveštaju se takođe kaže da bi od operatera postrojenja trebalo zahtevati da poboljšaju postupanje pri dužem prekidu snabdevanja strujom ili u slučaju oštećenja više od jednog reaktora u isto vreme, kao što se dogodilo u Japanu.




     Sa druge strane Atomska agencija UN (IAEA) još uvek očekuje znatno povećanje globalnog korišćenja nuklearne energije u naredne dve decenije, uprkos havariji u japanskoj nuklearki u Fukušimi, saopštio je danas šef te agencije. 


     Do 2030. broj svetskih reaktora u pogonu će se povećati za 90 do 350, ističe Jukija Amano, generalni direktor IAEA, a prenosi Rojters. 


     Trenutno u svetu rade oko 432 nuklearna reaktora, a najviše ih ima u SAD, Rusiji i Francuskoj. 


     "Najveći rast se i dalje očekuje u zemljama u kojima već ima nuklearnih reaktora, naročito u Aziji. Kina i Indija će ostati glavni centri ekspanzije", izjavio je Amano na sastanku borda IAEA, dodajući da će ekspanzija nuklearki ipak biti nešto sporija nego što se očekivalo pre Fukušime. 


     Širenje nuklearnih energetskih postrojenja podstiču rast tražnje energije u svetu, strahovanja od klimatskih promena i smanjenje globalnih rezervi nafte i gasa, napominje Amano, dodajući da se ti faktori nisu promenili ni posle havarije u Fukušimi. 

     Pod pritiskom javnosti, izazvanim tom katastrofom, Nemačka je, međutim, odlučila da zatvori sve svoje nuklearne reaktore do 2022., dok su se Italijani na referendumu izjasnili za višedecenijsku zabranu proizvodnje nuklearne energije u svojoj zemlji. 


     Hronologija najvećih nuklearnih katastrofa: 


- 12. marta 2011. - U katastrofalnom zemljotresu i njime uzrokovanom cunamiju koji je pogodio severoistok Japana došlo je do havarije u elektrani Fukušima. Poginulo je oko 20.000 ljudi i došlo je do velike nuklearne krize. Zemljotes magnitude 9 stepeni izazvao je veliki cunami talas koji je progutao cela naselja duž severoistočne obale. 


- 26. aprila 1986. - Havarija u Černobiljskoj centrali u Ukrajini, tada SSSR. Približno 400.000 ljudi je bilo evakuisano iz zone kontaminacije, u likvidaciji posledica učestvovalo je između 600.000 i 800.000 ljudi. Prema izveštaju UN, broj ljudi koji su direktno ili indirektno pogođeni havarijom je devet miliona, od kojih je između tri ili četiri miliona dece. 


- 29. septembra 1957. - U skladištu radioaktivnog otpada ''Majak'' u rejonu Kištima u Čeljabinskoj oblasti bivšeg SSSR-a eksplodirala je tečnost koja sadrži radioaktivne materije. Zračenju je bilo izloženo više od 5.000 ljudi a po međunarodnoj skali imala je nivo šest. 


- 10. oktobra 1957. - Velika havarija na jednom od dva reaktora za pravljenje plutonijuma za oružje u Vindskejlu (od 1981. Selafild) u Velikoj Britaniji. Poginulo je 13 ljudi, više od 260 je ozračeno i obolelo.


- 28. marta 1979. - Na jednom bloku centrale ''Trimajl ajlend'' u gradu Harisburgu u Pensilvaniji radioaktivne materije izbačene su u atmosferu, a u reku Saskvehana ulilo se 185 kubnih metara slaboradioaktivne vode. Iz oblasti pogođene radijacijom evakuisano je 200.000 ljudi, a na skali je havarija ocenjena peticom. 


- 30. septembra 1999. - U prefekturi Ibaraki u Japanu desila se havarija u zavodu za proizvodnju goriva za atomske centrale. Zbog greške personala pokrenuta je lančana reakcija koja je trajala 17 sati. Ozračeno je 439 osoba, dve su umrle.

(Nikola Božić, 13.09.2011.)