KAMILA VALJEHO |
Još od zapatističkog portparola podkomandanta Markosa, Latinska Amerika nije tako pala na šarm jednog pobunjeničkog lidera. Ovoga puta nema maski, dugih cevi ili pištolja, samo jedna srebrna minđuša u nosu.
Upoznajte komandanta Kamilu, studentsku liderku i lice masovnih protesta, koje neki analitičari nazivaju Čileanskom zimom. Njene konferencije za novinare mogu da dovedu do smene ministara dok marševi koje ona predvodi uzrokuju potpune blokade delova čileanske prestonice. Ima mnoge vladine službenike za vratom kao i policiju.
Ipak, pre samo šest meseci niko nije čuo za Kamilu Valjeho, 23-godišnju predvodnicu studentskih demonstracija koji ne samo da su uzdrmali desničarskog predsednika milijardera Sebastijana Pinjeru već i celokupnu čileansku političku klasu. Istraživanja su pokazala da 26 odsto čileanske javnosti podržava Pinjeru, a samo 16 procenata njegovu dosadašnju koaliciju. U četvrtak je počeo dvodnevni nacionalni štrajk pošto su se radnici iz javnog sektora pridružili sve masovnijim studentskim protestima.
''Postoji veliki nivo nezadovoljstva'', rekla je Valjeho u nedavnom intrevjuu. ''Uvek je omladina bila ta koja čini prvi korak… mi nemamo porodičnih obaveza, to nas čini slobodnijim. Mi smo napravili prvi korak, ali više nismo sami, starija generacija nam se pridružila u ovoj borbi''. Ona je tek druga ženska liderka u 105 godina postojanja Unije studenata Čilea, a takođe je i član čileanske Komunističke partije. Aktuelni događaji u Čileu stavili su je na čelo masovnog pokreta koji nije viđen još od poslednjih godina vladavine Avgusta Pinočea.
Čilenski studenti su dobili podršku sindikata
DESNIČARSKI PREDSEDNIK MILIJARDER SEBASTIJAN PINJERA NE ŠTEDI NA SUZAVCU |
Valjeho je predvodnik bučnog, karnevalskog protesta, poznatog pod imenom "cacerolazo" koji se praktikovao u vreme čileanske diktature od 1973. do 1990. godine, tokom kojeg kostimirani demonstranti lupaju u šerpe i lonce. Međutim mnogi marševi su se završili sukobima sa policijom.
''Mi ne želimo nasilje, naša borba nije protiv policije ili uništavanje komercijalnih objekata, mi se borimo da nam se vrati pravo na obrazovanje, nedvosmileno i jasno'', kaže Valjeho dok stoji ispred predsedničke palate.
Vlada je iznela nekoliko inicijativa u pokušaju da umiri proteste, obećavajući kvalitetno obrazovanje za sve i smanjivši kamate na studentske zajmove sa 6,4 odsto na dva procenta. Iako nude uveravanja da će se za obrazovanje izdvojiti dodatnih dve milijarde dolara, protesti nisu prestali. Malobrojni analitičari smatraju da će se studenti u skorijem periodu povući uprkos sve većem policijskom prisustvu na demonstracijama.
ČILEANSKI STUDENTI SU DOBILI PODRŠKU SINDIKATA |
''Ovde imamo suzavca u vrednosti 50 miliona pezosa, zamislite koliko je potrošeno na regionalnom i nacionalnom nivou? Ovo je neprihvatljivo, želimo da ponovimo naš zahtev za smenu ministra unutrašnjih poslova'', kaže Valjeho.
Profesori i studenti zameraju vlastima da za obrazovanje izdvajaju tek 4,4 odsto BDP-a, iako UNESCO propisuje najmanje 7 odsto, dok sa druge strane čileanska privreda beleži solidan rast: 9,8 odsto u prvom semestru 2011. što je nezabeleženo u poslednjih 16 godina.
Tatjana Akunja, zvaničnica u ministarstvu kulture je nedavno otpuštena jer je sugerisala da bi ubistvo Kamile bilo dovoljno da se uguši studentski bunt. Ona je iskoristila rečenicu generala Pinočea koju je 1973. izgovorio prilikom vojnog udara protiv izabranog predsednika Salvadora Aljendea. Pinoče je snimljen kako govori svojim trupama: "Ako ubijete kučku, otarasili smo se đubreta". U utorak je Vrhovni sud u Čileu zbog ovih pretnji odredio policijsku zaštitu za studentsku liderku.
Valjeho je u međuvremenu postala kultna ličnost, sa odama na You Tubeu i predviđanjima da će je njena harizma katapultirati u čileansku politiku.
HARIZMATIČNA LIDERKA KAMILA VALJEHO |
''Morate razgovarati o tome šta se dešava u Argentini, Brazilu ili Čileu, gde mladi i lepi lideri vode omladinu na velikim protestima'', kaže Garsija Linera. Valjeho je rekla na temu njenog izgleda da njena upadljiva lepota može biti ''udica'' za širenje progresivnih ideja kod mladih Latinoamerikanaca.
''Mi ne želimo da poboljšavamo aktuelni sistem, mi želimo korenite promene, da se na obrazovanje ne gleda kao na potrošačku robu, da obrazovanje bude pravo koje država garantuje svima''.
''Zašto nam treba obrazovanje? Da bi napravili profit ili pokrenuli biznis? Ili da razvijemo zemlju i pokrenemo socijanu integraciju i razvoj? To su sporna pitanja''.
(Tekst je preuzet i preveden iz lista Guardian)
Нема коментара:
Постави коментар