1533. Rođena engleska kraljica Elizabeta I, kćerka kralja Henrija VIII i njegove druge žene Ane Bolen. Za vreme njene vladavine postavljeni temelji britanske imperije. Podržavala razvoj nauke i umetnosti, a specifičan stil arhitekture iz njenog vremena, mešavina gotike i renesanse, nazvan po njoj.
1566. U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska Sulejmana II Veličanstvenog, poginuo hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.
1701. U Hagu potpisan sporazum Engleske, Austrije i Holandije protiv Francuske, Druga velika alijansa.
1714. Car Karlo VI u Rahstatu sa Francuzima potpisao Badenski mir. Okončan Rat za špansko nasleđe, Francuzima pripali Alzas i Strazbur.
1764. Za kralja Poljske krunisan ruski štićenik Stanjislav II Ponjatovski, poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine, Rusija, Pruska i Austrija izvršile tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918.
1788. Turci zarobili, potom ubili, vođu srpskih dobrovoljaca u austrijsko-turskom ratu Koču Anđelkovića, Koču Kapetana. Po njemu, borba srpskih dobrovoljaca u tom ratu nazvana Kočina krajina.
1812. Završena Borodinska bitka, blizu Moskve, jedna od najkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000, među njima 23 generala. Nedelju dana kasnije, Napoleon ušao u Moskvu.
1813. Prvi put upotrebljen naziv Ujka Sem za SAD, u uvodniku njujorškog lista Troj post.
1822. Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio nezavisnost od Portugalije i proglasio se za cara. Portugalija priznala nezavisnost Brazila 1828.
1860. Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi sa svojim "crvenokošuljašima" zauzeo Napulj, u ratu za oslobođenje zemlje od Austrijanaca i ujedinjenje Italije.
1901. Potpisan Pekinški protokol, kojim je okončan Bokserski ustanak u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile evropske sile, Japan i SAD, Kina primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu u ustanku.
1909. Rođen američki filmski i pozorišni režiser Elija Kazan, dobitnik nekoliko Oskara.
1914. Rođen američki fizičar Džejms Alfred van Elen. Pomoću Gajger-Milerovih brojača, postavljenih 1958. na veštačke satelite Eksplorer 1 i Eksplorer 2, otkrio dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje, kasnije nazvane Van Elenovi radijacioni pojasevi.
1940. Nemačka avijacija, pod komandom Hermana Geringa, počela bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo više od 300 ljudi.
1949. Umro meksički slikar Hose Klemente Orosko. Smatra se najvećim slikarem murala u XX veku. Dekorisao mnoge zgrade u Meksiku i SAD.
1964. U mestu Sip, na jugoslovenskoj, i u Gura Vaji, na rumunskoj obali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgijua Deža, postavljen kamen-temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap.
1975. Završeno preseljenje Turaka na Kipru. Pod nadzorom Ujedinjenih nacija, oko 9.000 ljudi prebačeno sa juga na sever zemlje.
1986. Biskup Dezmond Tutu postao nadbiskup Kejptauna, u Južnoj Africi. Prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.
1990. Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989, kojom je značajno smanjena autonomna vlast u pokrajinama Vojvodini i Kosovu, 144 albanska delegata Skupštine Kosova u Kačaniku proglasila Ustav Republike Kosovo.
1991. U Hagu počela rad Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu Konferencije učestvovali svi članovi Predsedništva SFRJ, predsednik savezne vlade i šest predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio lord Karington.
1994. U komandi vojske SAD u Berlinu poslednji put spuštena zastava SAD. Posle skoro pola veka, formalno okončano vojno prisustvo SAD u Berlinu.
1997. U egzilu u Maroku umro Mobutu Sese Seko, predsednik i diktator Zaira od 1965. do 1997, kada ga je zbacio Loran Kabila.
1999. U zemljotresu blizu Atine poginula 101 osoba.
2001. U nigerijskom gradu Džos izbili hrišćansko-muslimanski sukobi, zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunu nedelju dana nasilja ubijeno najmanje 500 ljudi, na stotine povređeno.
2004. Umro Bejer Naud, južnoafrički sveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda.
2005. Na izborima u Egiptu pobedio predsednik Hosni Mubarak i osvojio peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima prvi put učestvovalo više kandidata.
Нема коментара:
Постави коментар